Бројке које бележе зависност деце од активности везаних за друштвене мреже и електронске игре су шокантне.
Η Илиа Тхеотока, клинички психолог-терапеут болнице Аегинитеио говори на Отвореној ТВ и наводи нас да схватимо да је проблем много већи него што се чини… „Проблем су активности у средини, а не сам медиј. У основи, друштвени медији и игрице су ти који изазивају зависност, јер постоји тренутно задовољство, као што је нпр. лајкови.
Понашање које је задовољно има тенденцију да се понавља. Допамин се активира у мозгу. Исто важи и за хемикалије. Постоје и зависности од понашања, а то су коцкање и зависност од интернета које имају исте симптоме одвикавања.
Постоје симптоми када дете не слуша оно што говори. Када рано не поставите границе, деци је тешко да буду дисциплиновани. Родитељи не ограничавају децу јер се осећају кривим. За сваки узраст постоји различита граница, ако говоримо о узрасту од 4-5 година, ко користи таблет родитеља.
Чак и ако не узме таблету у 5, времена су битна. Америчко педијатријско друштво је одредило време када деца треба да буду испред екрана. Поента је да родитељ треба да одреди детету време дневно, један сат дневно, максимално 2 сата викендом. Родитеље треба образовати. Чињеница да родитељи не могу да постављају границе је њихова ствар.
Адолесценција је касно за постављање граница. Ставите их рано и задржите их. „Границе чине децу срећнијом и здравијом.“
Ο Манолис Папасаввас, командант Агиа Софиа-Аглаиа Кириакоу Цхилдрен, говорио је о проблему који се лечи у специјалној јединици болнице. „Јединица је почела са радом 2007. У јединицу је дошло више од 500 тинејџера. Постоји персонализован приступ проблематичној употреби интернета. Деца нам долазе од 3-4 године до 16 година.
Најновија истраживања су показала да код деце од 5-12 година 78% користи интернет, док се тај проценат креће до 90% код деце од 10-12 година. „Деца су зависна од интернета, играју игрице до зоре, живе у изолацији, затворена су за себе, немају пријатеља, имају фобије…“.
Господин Папасаввас апелује на родитеље „Или, ако сазнају да деца користе интернет много сати, да одмах позову помоћ. Они нас зову, ми дајемо консултантске предлоге“.
