Вести Ксиаоми Миуи Хеллас
Кућа » Све вести » новости » Саопштење » Опрез: најчешће методе које стручњаци користе да би вас преварили (Савети за заштиту)
Саопштење

Опрез: најчешће методе које стручњаци користе да би вас преварили (Савети за заштиту)

астиномија-лого

Стручњаци су у последње време обмањивали власнике туристичких смештаја и бензинских пумпи, дижући знатне количине новца са њихових банковних рачуна.


Οграђани не уносе своје корисничко име и лозинку за електронско банкарство на сајтовима или обрасцима који се отварају преко хиперлинкова ( линкови ) и не откривају своје личне кодове другим лицима (ПИН) или верификациони кодови кредитне картице

Најчешћи методи које користе стручњаци и корисни савети за избегавање обмане

Η грчка полиција, поводом случајева превара у разним деловима земље, подсећа грађане на најчешће методе које користе стручњаци и даје корисне савете како да их избегну.

Уобичајено, насилници, да би обманули своје жртве, користе тренутне социо-економске прилике, као што је то у последње време уобичајено, где користе изговоре поводом туристичке сезоне, али и поскупљења горива.

У том контексту, они су упућени професионалцима у овим областима, а посебно:

  • комуницирају телефоном са власницима хотела и смештаја у туристичким дестинацијама који су наводно заинтересовани за резервацију соба и под изговором депозита извлаче њихове личне банковне кодове (у току комуникације између њих или слањем поруке на њихов мобилни телефон са везом која се односи на веб страницу, који је сличан оном у банци где уносе своје личне шифре) а затим пребацују новац на друге рачуне или
  • претварају се да су власници камиона и под изговором точења горива убеђују их да пошаљу број рачуна (ИБАН) како би електронски уплатили цену.
  • Затим шаљу поруку на мобилни телефон жртве, тражећи од њега да „кликне“ на линк, што резултира веб-сајтом сличном оном банке, где – као иу претходном случају – жртве уносе своје личне банковне кодове „наводно“ за потврду трансакције, услед чега извршиоци добијају приступ њима и преносе новац.

Стога, да бисмо избегли овакве инциденте, саветујемо професионалцима да не уносе своје корисничко име и лозинку за е-банкинг на веб-сајтовима или обрасцима који се отварају преко хиперлинкова (линкови) и не откривају своје личне кодове другим лицима (ПИН) или верификациони кодови кредитне картице.

Друге методе које користе стручњаци:

  • Позивају несуђене грађане, претварајући се да су полицајци, лекари, адвокати итд., лажно тврдећи да је блиски рођак изазвао саобраћајну несрећу са смртним или тешким повредама. Затим траже значајне суме новца како би избегли наводне непосредне кривичне последице,
  • улазе у домове несуђених грађана, ради крађе или разбојништва, појављују се као техничари (ППЦ, одржавање лифтова и сл.) или продавци разних предмета или познаници рођака,
  • Они прилазе, углавном старијим особама, тобоже као изасланици својих рођака и, претпостављајући непосредну и хитну финансијску потребу, траже од њих да извуку новац. Обично им се прилази на изласку или непосредно пре уласка у њихов дом, испред банака, продавница итд.,
  • Они прилазе људима преко друштвених мрежа под изговором да су заинтересовани за блиске међуљудске односе, задобијају поверење жртве, а затим, под разним изговорима, изнуђују новац.
  • траже потенцијалне купце да продају, као „прилику”, разне предмете (накит, мобилни телефони и сл.), наводно велике вредности, по ниским ценама. После дугог „ценкања” о цени, коначно „компромитују” ниску цену и продају ствари које су, међутим, најчешће јефтине.
  • обавештавају, углавном професионалце, да су наводно нехотице положили већи износ новца, у замену за услугу или производ који су од њих купили и захтевају повраћај разлике. У ствари, да би доказали своју тврдњу, они шаљу лажну потврду о уплати новца.
  • објављују или претражују на интернету за наводну куповину и продају производа или возила и обмањују грађане који:
  • као купци, они шаљу новчану цену производа који би требало да купе (нпр. путем е-банкинга, паипал-а, итд.), а да га никада не добију или добију другу, јефтину вредност,

као продавци, извршиоци су убеђени од стране извршилаца да су плаћени за производ који су продали, углавном на следеће начине:

  • показати им непостојећи број рачуна, који показује лажни електронски пренос цене трансакције на њихов рачун или лажни сертификат о трансферу,
  • убедити их да, путем апликације кредитне институције, издају шифру са ценом трансакције. Затим траже овај код, тврдећи да ће доспели износ депоновати на свој рачун. Међутим, извршиоци, користећи ову шифру, подижу износ, преко банкомата, са рачуна продавца.

Да бисмо избегли превару саветујемо грађанима:

  • Увек обавестите полицијске органе, чак и у случају покушаја преваре против вас.
  • Избегавајте откривање личних финансијских података и ни под којим околностима не откривајте личне лозинке (ПИН-ове) или верификационе кодове кредитних картица трећим лицима.
  • Унесите у претраживач адресу веб странице ваше банке и немојте је уносити преко хиперлинкова (линкова). У сваком случају, проверите да ли је страница е-банкинга на коју се пријављујете аутентична.
  • Немојте попуњавати формуларе својим личним подацима када вам се шаљу са непознатих адреса е-поште или путем порука (СМС, друштвени медији, итд.).
  • У случају електронског трансфера новца потенцијалном продавцу, унакрсно проверите његове податке, као корисника наведеног рачуна (име, ПИБ).
  • Проверите кретање на вашим банковним рачунима пре било које трансакције и изјавите да нећете вратити новац, без претходне унакрсне провере финансијских података.
  • Избегавајте полагање новца приватним продавцима које не познајете, чак и ако открију своје личне податке или број банковног рачуна.
  • Немојте да вас олако убеде људи који вам „прилазе” као познаници рођака – пријатеља.
  • Будите посебно опрезни према странцима који покушавају да уђу у ваш дом под разним изговорима и триковима.
  • Ако странац уђе у ваш дом под било којим изговором (нпр. спровођење анкете, продаја производа, потреба да позовете, итд.), не дозволите му да се пресели у друге делове вашег дома осим онога што је потребно. Никада не губите поглед контакт са њим.
  • У овом случају водите рачуна о својим личним стварима, како бисте избегли могућност њиховог уклањања методом запослења.
  • Будите посебно опрезни када вас непознати људи убеде да платите неку своту новца, под изговором хитног рођака - пријатеља (нпр. хоспитализација).Исто се може покушати и телефоном. Из истих разлога немојте се препустити позивима за састанак (заказивање и сл.).
  • У случајевима када се странци позивају на хитан случај вашег познаника-рођака, увек тражите да контактирате свог познаника-рођака телефоном, да потврдите на шта се позивају. Комуникацију треба обављати сопственим телефоном и на сопствену иницијативу и не пристајати на разговор са особом коју су позвали непознати људи.
  • У сваком случају, изјавите да нећете предати новац ако се не појаве ваши познаници-рођаци.
  • Ни под којим околностима не би требало да вас странци воде у кредитну продавницу или банкомат да бисте подигли новац.
  • Немојте да вас лако убеде повремене куповине производа које нуде странци, посебно ако претходно не видите ове производе.
  • Немојте да вас странци, који изгледају као државни службеници или друго особље, убеђују да отклоне технички проблем, осим ако их раније нисте позвали.
  • Немојте се убеђивати када странци траже да платите новац за дугове познаника или рођака према јавним службама или продавницама-предузећима за куповину робе-услуге.
  • Истиче се да болнице или јавне службе не користе праксу да њихови запослени одлазе кућама или јавним местима и траже од грађана да плате услуге које пружају.
  • Будите посебно опрезни када нађете огласе за продају возила по атрактивним ценама као „прилику за куповину“.
  • Избегавајте, по могућности, трансакције са особама које дају контакт информације ван Грчке.
  • Увек имајте на располагању бројеве телефона на које морате да се обратите у хитним случајевима (полиција, ватрогасна служба, болнице, блиски сродници итд.).
  • Покушајте да обуздате особине извршилаца, возила у којима се крећу (регистарске таблице, марку возила, боју итд.), бројеве телефона са којих вас зову или адресу е-поште огласа ( УРЛ адреса ) за помоћ у раду органа за спровођење закона.
  • У сваком случају, више савета за избегавање обмане грађана доступно је на посебном банеру на сајту грчке полиције ( ввв.хелленицполице.гр ).

Додатне информације и савети за случајеве сајбер преваре доступни су на његовој веб страници Управа за тужилаштво за сајбер криминал ввв.цибералерт.гр .

Саопштење


Ми ТеамНе заборавите да га пратите Ксиаоми-миуи.гр у Гоогле вести да будете одмах обавештени о свим нашим новим чланцима! Такође можете, ако користите РСС читач, додати нашу страницу на своју листу, једноставно пратећи овај линк >> https://news.xiaomi-miui.gr/feed/gn

 

Пратите нас на Telegram  па да први сазнаш сваку нашу вест!

 

Пратите нас на Telegram (ЕНГ језик) па да први сазнаш сваку нашу вест!

Прочитајте такође

Оставите коментар

* Коришћењем овог обрасца сагласни сте са складиштењем и дистрибуцијом ваших порука на нашој страници.

Овај сајт користи Акисмет за смањење нежељених коментара. Сазнајте како се ваши подаци обрађују.

Оставите рецензију

Ксиаоми Миуи Хеллас
Званична заједница Ксиаоми и МИУИ у Грчкој.
Прочитајте такође
Данас ћемо вам дати 5 САВЕТА које треба да знате о МИУИ...