H Национална комисија за телекомуникације и пошту (ЕЕТТ) ангажовани у две независне консултантске фирме међународног реномеа, Тарифица и ИДАТЕ ДигиВорлд, процените тренутно стање и прокоментаришете цене мобилних и фиксних електронских комуникација у Грчкој.
Σовај процес ЕЕТТ учествовао искључиво као извор информација и података о тржишту у случајевима када су то захтевале две компаније, не коментаришући методологије које су користиле. Ова истраживања су прва у низу истраживања која имају за циљ да истакну свеобухватну и систематску слику питања цена електронских комуникација.
Обе студије су истакле разлику уочену у грчко тржиште међу ценама које они јавно оглашавају провајдери електронских комуникација преко њихових веб страница (који су извор на којима се заснивају скоро све објављене студије поређења цена) и цена које се на крају нуде потрошачима апроксимативно просечним приходом провајдера по кориснику (Просечан приход по кориснику – АРПУ), који изгледају нижи.
Ово резултира упоређивањем Грчке са другим земљама само на основу јавно доступних каталошких цена и без узимања у обзир посебних понуда (на пример. сезонски, задржавање и привлачење купаца), али и други, важни фактори, као што су квалитет услуге која се нуди и цена развоја мреже, не могу лако довести до сигурних закључака о цени електронских комуникација у Грчкој.
Η ЕЕТТ истиче да тумачење резултата анкета које оцењују/упоређују цене електронских комуникација између земаља треба да се врши уз пажљиву процену релевантних методологија како се не би стварали лажни утисци. Електронске комуникације су веома динамичан сектор са континуираним развојем у сектору услуга и инфраструктуре за који се очекује да ће се наставити иу будућности (у контексту реализације суфинансираних пројеката и приватних инвестиција које су најављене).
Из њених података ЕЕТТ који се објављује сваких шест месеци показује да постоји брз и стабилан тренд смањења трошкова електронских комуникационих услуга у последње 4 године у нашој земљи, што потврђује и Хармонизовани индекс потрошачких цена.
Конкретно са подацима које је недавно објавио ЕЛСТАТ за промене између 2020. и 2021. године Индикатор комуникација, који укључује мобилне и фиксне електронске комуникације (са веома великим пондерским фактором) показује са великом маргином највеће годишње смањење (за 2,5%) Када Општи индекс представља годишње повећање за 4,4% а већина осталих индикатора (остале групе добара и услуга) такође показује значајна повећања. За ЕЕТТ, тежња за најприступачнијим ценама за потрошаче уз обезбеђивање најбољег могућег квалитета услуге остаје приоритет.
Цене мобилних услуга
Η Тарифица користио је у првом кораку методологију 'рационалног' потрошача, која је компатибилна са методологијом коју користи о. ОЕЦД али и на Европска комисија. ТХЕ Тарифица истиче да једноставна поређења заснована на критеријумима као што су „цена по ГБ” (цена по цени) и количина понуђених података месечно не дају потпуну слику.
Анализа је заснована на ценама које су јавно доступне од провајдера (нпр. преко њихових веб страница). Компанија у својој анализи није узела у обзир цене које произилазе из задржавања и понуда купаца, поклона и сезонских понуда и попуста у оквиру комбинованих програма (нпр. фиксне-мобилне услуге).
На основу ових, његова анализа Тарифица за цене мобилних услуга у 12 европских земаља које припадају истој групи земаља као БДП по глави становника, закључује да Изгледа да је Грчка једна од четири земље са највишим ценама.
Затим Тарифица упоредио цене које је прикупио са детаљним подацима о приходима Провајдера (по услузи и по претплатнику) у Грчкој. Из овог поређења Тарифица је нашао да међу јавно доступне цене Провајдера и његов стварни трошак које су претплатници дужни да плаћају своје телекомуникационе услуге, било је великих одступања.
Да будемо прецизни, утврђено је да просечан приход по претплатнику (Просечан приход по кориснику – АРПУ), као што показују њени тржишни подаци ЕЕТТ то би било математички немогуће постићи када би претплатници плаћали оглашене малопродајне цене. Стога се стварне цене мобилних комуникација у Грчкој не одражавају у јавно представљеним ценама (на пример. на веб локацијама) од стране провајдера.
Штавише, тхе Тарифица предлаже да се испитају ефекти трошкова и квалитета развоја мреже сервис / брзина мреже у обликовању нивоа малопродајних цена, с обзиром на изазове које у овим параметрима поставља интензивна сезонска тражња и морфолошки рељеф Грчке (на пример. велики број острва).
Η Тарифица односи се на студију Европске комисије о ромингу о трошковима мобилне мреже која показује да цена мреже по ГБ јер је Грчка друга по величини међу земљама укљученим у њену анализу. Осим тога, то се односи на податке компаније Оокла (који су успостављени за мерења квалитета услуга на међународном нивоу) према којима Грчка је трећа најбоља по квалитету услуге међу земљама укљученим у њену анализу.
Цене услуга фиксне комуникације
Η ИДАТЕ је одлучио да своју процену нивоа цена фиксног широкопојасног приступа у Грчкој базира на критеријуму просечног прихода по кориснику (АРПУ) с обзиром на то да се тиме даје тачна процена просечне цене коју потрошачи плаћају за услуге. Приликом израчунавања просечног прихода по кориснику (АРПУ) укључује сезонске попусте и промоције.
Такође, тхе ИДАТЕ приступио даљем истраживању доступности услуга за оцену положаја Грчке у погледу цена фиксних широкопојасних услуга у односу на друге земље Европска унија, користећи следеће међународно прихваћене мере пондера:
- Просечан приход по кориснику као проценат по глави становника бруто национални производ (БДП).
- Просечан приход по кориснику као проценат нето просечна месечна зарада (прилагођено за трошкове живота у смислу паритета куповне моћи).
- Она Просечна зарада по кориснику у процентима од минималне зараде.
Поређења на основу ових критеријуми приступачности цена је то показало Грчка је константно рангирана на најбољим позицијама (1 - 3) међу земљама укљученим у поређење:
- Грчка има други најнижи просечан приход по кориснику (АРПУ) за фиксне широкопојасне услуге (8.68 евра) између 27 земаља Европске уније.
- Грчка има трећи најнижи просечан приход по кориснику у процентима против шеф БДП-а на месечном нивоу између 27 земаља Европске уније.
- Грчка га има други најнижи просечан приход по кориснику као проценат просечне нето месечне зараде (прилагођене трошковима живота у смислу паритета куповне моћи) између 26 земаља Европске уније (без Малте).
- Грчка има најнижи просечан приход по кориснику као проценат минималне зараде између 21 земље Европске уније.
Саопштење
Не заборавите да га пратите Ксиаоми-миуи.гр у Гоогле вести да будете одмах обавештени о свим нашим новим чланцима! Такође можете, ако користите РСС читач, додати нашу страницу на своју листу, једноставно пратећи овај линк >> https://news.xiaomi-miui.gr/feed/gn
